Географска карта - Пергамски музеј у Берлину (Pergamon museum)

Пергамски музеј смештен је на Музејском острву у Берлину. Зграду су пројектовали Алфред Месел и Лудвиг Хофман, а грађена је у распону од двадесет година, од 1910. до 1930. У Пергамском музеју налазе се монументалне грађевине попут Пергамског жртвеника, Вавилонске капије богиње Иштар и реконструисане тржничке капије из Милета, као и рушевине пронађене у Анадолији и фасада омејадске палате ел-Мушата.

Музеј је подељен на збирку антиквитета, музеј Блиског истока и музеј исламске уметности. Сваке године посети га око 1.135.000 људи, што га чини најпосећенијим уметничким музејем у Немачкој (2007) и једним од највећих музеја у земљи.

Када је 1904. отворен Музеј цара Фридриха на Музејском острву (данас Бодеов музеј), било је јасно да објекат није довољно велик да би могао да угости сва уметничка и археолошка блага која су откривена под немачким надзором. У то време трајала су ископавања у области древног Вавилона, Урука, Асура, Милета, Приена и старог Египта, а предмети са ових локација нису могли бити правилно приказани у оквиру постојећег немачког музејског система. Вилхелм фон Боде, директор Музеја цара Фридриха, иницирао је планове за изградњу новог музеја у близини, који ће садржати древну архитектуру, немачку пост-античку уметност и уметност Блиског истока и ислама.

Алфред Месел започео је дизајн велике трокрилне зграде 1906. године. Након његове смрти 1909, његов пријатељ Лудвиг Хофман преузео је пројекат, а изградња је започела 1910, настављајући се за време Првог светског рата (1918) и велике инфлације током 1920. Завршена зграда отворена је 1930. године.

Пергамски музеј био је озбиљно оштећен током ваздушних напада на Берлин крајем Другог светског рата. Многи изложени предмети били су смештени на сигурно, а неки од великих експоната зазидани су ради заштите. Црвена армија је 1945. године прикупила све преносиве музејске предмете, било као ратни плен или како би их спасила од пљачке и пожара који су тада беснили у Берлину. Тек 1958. већина објеката се вратила у Источну Немачку. Значајни делови колекције још увек су у Русији. Неки предмети се тренутно чувају у Пушкиновом музеју у Москви и музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. Повратак ових предмета уређен је споразумом између Немачке и Русије, али од јуна 2003. године блокиран је руским законима о реституцији.